FILOZOFSKI CITATI

(Citate odabrala - Olivera Olja Petković)

"Čežnja za filozofijom je iskra u duši koja se, kada se jednom zapali, održava i više ne gasi." Platon

"... Do najdragocenijih dobara dolazimo zanosom, ukoliko nam se on daje kao božji poklon. Ta i proročica u Delfima i sveštenice u Dodoni učinile su u zanosu mnogo dobra Heladi, kako pojedinim kućama tako i državama, a u stanju razboritosti malo ili ništa. I kad bismo govorili i o Sibili i o drugima, koji su pomoću božje proročke sile mnoge stvari mnogima unapred kazali i time za budućnost spasenje doneli, dugo bismo se zadržavali govoreći ono što je svakome poznato... Jer, inače ne bi u najlepšu veštinu, kojom se ispituje budućnost, baš to ime upleli i nazvali je manikom (veštinom zanošenja)..." Platon

"Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se naučna saznanja tiču pojedinih predmeta za koje ni u kom slučaju ne mora svako da zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bića koja se tiče čoveka kao čoveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje naučno saznanje." Karl Jaspers

"Pošto se filozof na sigurnom tlu kopna - u realističkom iskustvu, u pojedinačnim naukama, u učenju o kategorijama i metodama - orijentisao i pošto je do granica ove zemlje mirnim putevima prešao svet ideja, on, najzad, na žalu okeana leprša kao leptir, težeći da se otisne na vodu, motreći na brod koji bi hteo da krene na istraživačko putovanje da bi ispitao ono Jedno što je kao transcendencija prisutno u njegovoj egzistenciji. On motri na brod - metodu filozofskog mišljenja i filozofskog načina života - na brod koji vidi, a koji, ipak, nije konačno dostigao, tako se on upinje i, teturajući, čini najčudnije pokrete.
Mi smo takvi leptiri, i mi smo izgubljeni ako napustimo orijentaciju na čvrstom tlu. Ali mi se ne zadovoljavamo da ostanemo na čvrstom tlu. Zato je naše lepršanje tako nesigurno i, možda, tako smešno za one koji, zadovoljni, sigurno sede na čvrstom tlu, a shvatljivo samo onima koje je obuzeo nemir. Njima svet postaje polazna tačka za onaj let, od kojeg sve zavisi, koji svako mora da preduzme polazeći od sopstvenih uslova i kojeg se mora poduhvatiti u zajednici."... Karl Jaspers

"Moramo se osloboditi predstave da je filozofiranje po sebi i suštinski stvar profesora. To je, kako se čini, pod svim uslovima i okolnostima, stvar čoveka, roba, kao i gospodara." Karl Jaspers

"Živeti u ledu i na visokim planinama nije za svakoga. Naivni život je rasejan u šarolikom obilju čulno toplog sveta, obuzet mnoštvom i raznolikošću. Filozofija započinje kao pražnjenje, kao totalna apstrakcija i kao okret ka skrivenoj neposrednosti svega neposrednog: ka bivstvu." Eugen Fink

"Filozofija je, u stvari, tuga za zavičajem - nagon da se svugde bude kod kuće." Novalis

Filozof, koji je uvek svojim umovanjem privržen ideji bića, opet se zbog sjaja mesta ne može nipošto lako opaziti, jer duševne oči mnoštva ne mogu istrajati gledajući u božansko." Platon

"Meni se čini da ovaj čovek nije nipošto bog, ali je božanski. Ja naime sve filozofe tako nazivam." Platon

"Mržnja se, uzajamnom mržnjom povećava, a naprotiv može biti uništena ljubavlju." Spinoza

"Ko ima ordo amoris nekog čoveka ima čoveka. On je za njega kao moralnog subjekta to što je kristalna forma za kristal. On prozire nekog čoveka toliko, koliko se neki čovek može prozreti." Max Scheler

"Filozofija ne može da posluži kao sredstvo za druge, a da time ne propadne. Onaj koji postavlja pitanje o upotrebljivosti filozofije ne misli više na filozofiju, nego nju lišava njene biti u polaznom stavu pitanja. Filozofija je izvor. Ja stojim u njoj ili je, tuđ njoj, samo gledam spolja. Iz nje se može sve ispitivati; a ona je, otvorena i nedovršena kao proces, samouveravanje moguće egzistencije, koja se sebi pojavljuje u tubivstvu"... Karl Jaspers

"Smrt se nas ništa ne tiče, jer dok postojimo, smrti nema; a kad smrt dođe, onda nas nema jer više ništa ne osećamo." Epikur

"Saznanje je u svim svojim uobličavanjima psihički doživljaj: saznanje subjekta koji saznaje. Njemu nasuprot stoje saznati objekti. Ali kako saznanje može biti sigurno u svoje slaganje sa saznatim objektima, kako ono može da prevaziđe sebe i da pouzdano sretne svoje objekte? U saznanju postaje zagonetka ona, prirodnom mišljenju sama po sebi razumljiva, datost objekta saznanja...
...Otkud znam ja, onaj koji saznajem, i kako mogu ikad pouzdano znati da ovi saznajni akti nisu samo moji doživljaji već da postoji i ono što oni saznaju, da uopšte postoji nešto što bi se kao objekat moglo staviti nasuprot saznanju?" Edmund Husserl

"Nijedno od svih smrtnih bića nema prirodu ni skončanja u pogubnoj smrti, nego jedino postoji mešavina i rastavljanje onog što je bilo pomešano... Dvostruku istinu ću ti reći: čas izrasta ono jedno jedino iz mnoštvenog, čas opet mnoštveno nastaje raspadanjem jednog. Dvojak je postanak smrtnih bića, dvojak je i nestanak: sjedinjavanje svih priroda dovodi do rađanja, ali i do umiranja; a ono što je izraslo iz sjedinjenog ponovo se raspada na sastavne prirode. To smenjivanje nikad ne prestaje. Ljubav sve sjedinjuje, a mržnja sve razdvaja." Empedokle

"Kad primeti bogoliko lice ili telo koje je slika i prilika lepote, on najpre protrne, pa ga obuzme nekakav strah, pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu i kad se ne bi bojao da bi se činilo da je suviše pomaman, prinosio bi žrtvu svome voljeniku kao sveštenu kipu i božanstvu; a kad ga sagleda, promeni se kao posle jeze, pa ga obuzme znoj i neobična vatra. Jer kad kroz svoje oči primi odbleske lepote, koji kao kiša padaju na klice njegova perja, ugreje se a od te tople kiše rastopi se ono što je oko klice, što se davno od okorelosti stisnulo i smetalo klijanju. Ali kad priteče hrana, tada i nagrezne i počne iz klice izbijati peru cev po celoj površini duše, jer sva je nekada bila pernata. Vri tada sve i ključa, i što oni koji dobijaju zube osećaju za zubima kad im ovi izbijaju, bridenje i bol u desnima, baš to isto oseća i duša onoga kome počne rasti perje. Dok posmatra mladićku lepotu i odraze što od nje dolaze i pritiču, ona se nakvasi i ugreje, pa oseti odlahnuće bola i raduje se." Platon

"Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maći s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, medjutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih ledja. Izmedju vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu madjioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu.

-Zamišljam -reče on.

-Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne govore.

-Tvoje je poredjenje neobično -reče on -a neobični su i tvoji zatvorenici.

-Slični su nama -rekoh. -Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine?

-Kako bi mogli da vide kad su prinudjeni da celog veka drže glave nepokretno?

-A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar neće i sa njima biti to isto?

-Razume se.

-A kad bi mogli medjusobno da govore, zar ne bi ono što vide morali smatrati za realne stvari?

-Bezuslovno.

-A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misliš da će oni čim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?

-Zevsa mi, tako je.

-Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.

-Tako je -reče Glaukon.

-A sada zamisli -nastavih ja -kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio oslobodjen okova i bio prinudjen da odjednom ustane, da okrene vrat i da podje i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao, šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže realnosti i da vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori šta oni znače, zar ti se ne čini da će on biti u neprilici i da će misliti kako je ono, što je ranije gledao, stvarnije od onoga što mu se sad pokazuje?

-Tako je, naravno.

-A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oči, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje.

-Zaista bi tako učinio -reče Glaukon.

-Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče, i zar mu se, kad bi zatim došao na svetlost, oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim?

-Ili, bar, ne bi to mogao odmah.

-Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. U početku bi najlakše raspoznavao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a same njih još docnije. Zatim bi, gledajući svetlost zvezda i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo noću, nego sunce i njegovu svetlost danju?

-Svakako.

-Najzad će moći, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu.

-Zacelo.

-I posle toga će već moći da dodje do zaključka kako je sunce ono koje odredjuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki način proizlazi sve što se može videti.

-Jasno je da će naposletku doći do toga.

-Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondašnje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misliš da će se tada radovati ovoj promeni, i da će žaliti one koji su još tamo?

-Svakako.

-A ako tamo dole budu odredili počast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obično prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred reći koji će od njih sad naići,misliš li da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih uživaju moć i ugled? Ili će sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa će žarko želeti "da pre bude kod siromašnog čoveka sluga" i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da živi na onaj način?

-Ja mislim da će više voleti da sve to trpi, nego da živi onakvim životom.

-Promisli još i o ovom -rekoh. -Kad bi takav čovek ponovo sišao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom došao sa sunca, oči ne bi ispunile mrakom?

-Dabome da bi.

-Pa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamo-onamo -a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko -opet poželeo da se sa onim zatvorenicima takmiči u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oči i da ne vredi ni pokušavati da se gore dospe? A kad bi neko pokušao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to učine.

-Razume se."

Platon, Država (knjiga sedma)

"Istinito jeste celina. Celina pak jeste samo ona suština koja se završava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba reći da ono suštinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono što uistinu jeste; i upravo se u tome sastoji njegova priroda, da bude ono što je stvarno, subjekat ili samopostajanje." Hegel

"Ali, život duha nije onaj život koji zazire od smrti i koji se strogo čuva od pustošenja, već je život duha onaj život koji podnosi smrt i u njoj se održava. Duh zadobija svoju istinu samo time što u apsolutnoj rascepkanosti nalazi sama sebe." Hegel

"Ono što se naziva filozofijom egzistencije samo je, doduše, oblik jedne iste, prastare filozofije. Ali nije slučajno što je egzistencija u ovom trenutku postala reč koja označava filozofiju. Ona je naglasila ono što je jedno vreme bio gotovo zaboravljen zadatak filozofije: sagledati stvarnost u njenom poreklu i zahvatiti je na onaj način na koji se, misleći, sam sobom bavim-u unutrašnjem delanju." Karl Jaspers

"Ali, kao što postoji prazna širina, tako postoji i pusta dubina, kao i ekstenzija supstancije, koja se razliva u konačnu raznolikost, bez snage da tu raznolikost ujedini, tako je i bezvredni intenzitet, držeći se kao čista sila koja se ne rasprostire, isto što i površnost. Sila duha je samo toliko velika koliko je njeno ispoljavanje, njegova je dubina samo tolika koliko se on usuđuje da se u svome razvijanju rasprostre i da se izgubi." Hegel

"Čovek je sinteza beskonačnosti i konačnosti, prolaznog i večnog, slobode i nužnosti, ukratko: sinteza. Čovek je duh. Ali šta je duh? Duh je ja. Ja biti, znači konkretno postojati... Ja je u svakom trenutku, u kome jeste, u postojanju. Jer ja nije stvarno tu, već nešto što treba da postane. Onaj ko egzistira stalno je u postojanju. Stvarno egzistentni subjektivni mislilac podražava, stalno misleći, svoju egzistenciju i preobraća sve svoje mišljenje u postajanje." S. Kjerkegor

"Ko traži samo okrepljenje, ko žarko žudi da zamagli zemaljsku raznolikost svoga života i misli i da neodređeno uživa u tome neodređenom božanstvu, taj neka se sam pobrine gde će to da nađe; on će sam lako naći sredstva da sebi nešto dočara i da se time razmeće. Ali filozofija se mora čuvati želje da bude okrepljenje duše." Hegel

"Naše vreme hoće da veruje samo u "realnost". A njegova najjača realnost je nauka, i tako je filozofska nauka ono što je našem vremenu najpotrebnije." Edmund Husserl

"Oni koji se nadaju da će studiranjem istorije filozofije postati filozofima, trebalo bi iz nje naprotiv naučiti da se filozofi, isto kao i pesnici, samo rađaju, i to mnogo ređe." Artur Šopenhauer

"Ja sam po unutrašnjoj sklonosti istraživač. Osećam neugasivu žeđ za saznanjem i nemir pun žudnje da u tome sve dalje idem, kao i zadovoljstvo pri svakom napretku učinjenom u tome." Immanuel Kant

"Tako se fenomenološkom redukcijom vrši neka vrsta cepanja Ja: transcendentalni motrilac stavlja sebe nad sebe, promatra sebe i promatra sebe takođe kao Ja koje je pre toga bilo predano svetu"... Edmund Husserl

"Jasno je, dakle, da je filozofija najviši stepen znanja. Prema tome, filozof mora da zna ne samo ono što proizlazi iz principa (dedukcije principa) nego mora znati istinu i o samim principima. Filozofska kultura je, dakle, ekvivalentna umu udruženom sa znanjem, kao glava svih znanja, budući da obuhvata najuzvišenije objekte znanja..." Aristotel

"Kad smo život proplovili, on treba da nam pokaže da li imamo hrabrosti da shvatimo da je život ponavljanje. I da li smo raspoloženi da se radujemo tom ponavljanju... Ko hoće samo da se nada, taj je kukavica, a ko hoće ponavljanje, taj je pravi čovek. I ukoliko je on to sebi temeljnije umeo da objasni, utoliko je dublji čovek." Seren Kjerkegor

" Duša ne zahvata ono istinito ako je pod vođstvom telesnih čula i tela, jer ona tada ostaje zapetljana u prednjem planu, a dovoljno često i u obmanama...Filozofiranje kao težnja ka uvidu u ono što jest i jeste čišćenje duše od onoga telesnog, navikavanje na čisto mišljenje. Filozofiranje je odvajanje duše od tela, sakupljanje, sabiranje duše iz njene rasutosti u čulnim opažanjima u Bitak-za-sebe u čistom mišljenju." Karl Hajnc Folkman Šluk

"Ljudi s mnogo prijatelja, koji su sa svakim poverljivi i prisni, nisu, smatra se, nikome pravi prijatelji; takvi karakteri se nazivaju preterano ljubaznim i željnim da se dopadnu... Nasuprot tome, prijateljstvo koje je upravljeno na moralnu vrednost i samu ličnost prijatelja ne može se održavati s mnogo lica istovremeno. Čovek može da bude zadovoljan i ako malo takvih nađe." Aristotel

"Čovek i Bog kao duhovna bića primarno su i izvorno bića ljubavi." Max Scheler

"Teško je biti čovek. Retko je-vrlo retko da je jedan čovek kao biološko biće vrste takođe čovek u smislu ideje humanitas." Max Scheler

"Intuitivno saznanje je um koji sebi postavlja za cilj da razum upravo uzdigne do uma." Edmund Husserl

"Dubinu sadašnjosti treba pronaći preko temelja koji leže u prošlosti i pomoću prostora onoga što je moguće, odakle budućnost dolazi u susret: sećanje i vizija budućnosti postaju stvarnost sadašnjosti, a ne daljine u koje bežimo iz sadašnjosti; sećanje i vizija budućnosti uzdižu našu sadašnjost do večne sadašnjosti." Karl Jaspers

"Transcendencija je moć zahvaljujući kojoj ja sam jesam ja: kad sam istinski slobodan, ja sam to baš zahvaljujući njoj. Njen najodlučniji jezik jeste jezik same moje slobode." Karl Jaspers

"Zato ne treba da "budući čovek, treba i da misliš kao čovek i da se kao smrtnik baviš samo smrtnim stvarima", nego čovek treba koliko god je u njegovoj moći da sebe učini besmrtnim i da sve čini da bi živeo u saglasnosti sa onim što je najbolje u njemu. Jer iako je to pod aspektom prostora nešto maleno, ipak je ono po svojoj moći i vrednosti daleko iznad ostalog... Za čoveka je to život ispunjen aktivnošću uma, zato što je to, to jest mišljenje, više od svega sam čovek. Takav je život stoga i najsrećniji." Aristotel

"Onaj ko živi u čisto filozofskom posmatranju nema nikakve potrebe bilo za čim u svojoj aktivnosti, moglo bi se čak reći da spoljna dobra predstavljaju prepreku njegovom razmišljanju. Samo što se on, utoliko što je ipak čovek i živi u društvu, odlučuje da u životu i postupa saobrazno vrlini, pa će stoga i njemu biti potrebna i ta spoljna dobra da bi kao čovek živeo među ljudima." Aristotel

"Čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz život zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobičajenih verovanja njegovog doba ili njegovog naroda i iz uverenja koja su se u njegovoj svesti razvijala bez učešća njegovog promišljajućeg uma." Bertrand Russell

"Za filozofa čovek mora biti rođen, za to odgajan i da samog sebe za to odgaja: međutim, čovek se nikakvim ljudskim umećem ne može takvim napraviti. Zato i ta nauka, između već gotovih ljudi, očekuje malo prozelita; ako uopšte sme da se nada, onda se ona više nada u mladi svet čija urođena snaga još nije propala u mlitavosti vremena." Fihte

"Filozofija, osobito kao metafizika, ocrtava svoje igre misli, tako reći figure mišljenja, u odnosu na koje mislilac koji ih proizvodi ostaje nadmoćan zahvaljujući svojim beskonačnim mogućnostima." Karl Jaspers

"Sreća je, dakle, koekstenzivna sa filozofskim posmatranjem-dokle se prostire filozofsko posmatranje, dotle se prostire i sreća, i bića u kojima je ova moć kontemplacije jače izražena su istovremeno i srećnija, i to ne slučajno, nego zbog same kontemplativne moći. Jer ona je sama po sebi dragocena. Prema tome, sreća bi bila neka vrsta filozofskog posmatranja." Aristotel

"Mi, najzad, smatramo da i unutrašnje zadovoljstvo, uživanje, mora biti pomešano sa srećom. Najveće takvo uživanje pruža, po opštem priznanju, među svim delatnostima saobraznim vrlini, ono koje donosi najveće i pravo znanje, to jest filozofija. I stvarno, bavljenje filozofijom predstavlja čudesno uživanje, čisto i postojano, pa je stoga prirodno što ljudi koji već poseduju veliko i pravo znanje provode prijatniji život nego oni koji to znanje tek traže." Aristotel

"Čovek je, dakle, i slepa ulica prirode i izlaz iz prirode. Stoga takav čovek ne može biti mirujući faktum, nego je uvek već božansko bivanje, bivanje božanskime. U njemu uvek započinje, iako toga ne mora biti svestan, jedno kretanje, koje je za čoveka, kao puko prirodno biće, večni zadatak, večno svetleći cilj." Max Scheler

"A koji su trudni u dušama - jer ima i takvih koji su u dušama trudni, i to u još većoj meri nego u telima - oni naginju onome što duši dolikuje i da začne i da rodi. Saznanje i svaku ostalu vrlinu da rađa..." Platon

"Uzdižući se iz prirode u duhovnost, umetnost se usavršavala i to usavršavanje je postiglo svoj vrhunac upravo time što je duhovnost potpuno prožela svoju spoljašnju pojavu, ono što je prirodno ona je u ovom lepom ujedinjenju idealizovala i učinila ga prikladnim realitetom duha u samoj njegovoj supstancijalnoj individualnosti. Klasična umetnost postala je na taj način pojmovno prikazivanje ideala, savršenstvo carstva lepote. Lepše od nje ništa ne može biti ni postati." Hegel

"Filozofija je po svojoj prirodi nešto ezoterično, pa sama po sebi niti je privlačna za svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija što je upravo suprotstavljena razumu, a time još više zdravom ljudskom razumu, pod čim se podrazumeva prostorna i vremenska ograničenost jednog pokolenja ljudi: u odnosu na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet." Hegel

"Zadatak je filozofije da tokom vekova sačuva duhu njegove visine i time obezbedi večno nastavljanje svega što je veliko." Friedrich Nietzsche

"Ako filozofirati znači učiti se smrti, onda to umenje da se umre čini baš uslov pravog života. Učiti se životu i umeti umreti jedno je isto. Ako filozofiranje znači: učiti se smrti, onda ne na taj način da pri pomisli na smrt u strahu izgubim sadašnjost, nego da sadašnjost podižem na viši nivo putem upornog aktivnog ostvarivanja prema merilima transcendencije." Karl Jaspers

"Mogu ja, dakle, biti potpuno siguran da transcendentnih svetova ima, mogu ja u punoj sadržini priznati sve prirodne nauke: od njih ne mogu ništa pozajmiti. Ja sebi nikad ne smem uobražavati da ću putem transcendentnih supozicija i naučnih zaključaka ikad dospeti tamo kuda ja hoću u kritici saznanja: naime, da sagledam mogućnost transcendentnog objektiviteta saznanja." Edmund Husserl

"Filozofija se nalazi u jednoj novoj dimenziji u poređenju sa svakim prirodnim saznanjem, i toj novoj dimenziji, makar ona kako se to slikovito kaže, i imala suštinske veze sa starim dimenzijama odgovara jedan novi, u osnovi novi metod koji je suprotan prirodnom. Ko to poriče, taj nije razumeo celu problematiku svojstvenu kritici saznanja, a time nije razumeo ni šta filozofija zapravo hoće i treba, i šta njoj podaruje svojstvenost i svojevlasnost u poređenju sa svim prirodnim saznanjem i naukom." Edmund Husserl

"A ugledate li jednom svetlost svoga cilja, večnu istinu, ona će vas voditi kao što svetionik vodi lađu ka tamnoj obali." Krišnamurti

"Rekao sam ti: sada misli sebe i primeti da je to mišljenje činjenje. Da bi izvršio ono što je traženo, morao si sebe da otrgneš od onog mirovanja kontemplacije, od one odredjenosti svog mišljenja, i da ga odrediš drukčije; i samo ukoliko si primetio to trganje i to menjanje odredjenosti, primetio si sebe kao delatnog. Naime, ovde se pozivam jedino na tvoj sopstveni unutrašnji opažaj; da ti spolja demonstriram ono što može da bude samo u tebi samom, to ja ne mogu." Fihte

"Najviši interes i razlog svakog drugog interesa jeste interes za nas same. Tako je i kod filozofa. Da u razmišljanju ne izgubi svoje sopstvo, nego da ga održi i potvrdi, to je interes koji nevidljivo vodi svako njegovo mišljenje." Fihte

"Obrati pažnju na sebe samog; odvrati pogled od svega što te okružuje i usmeri ga na svoju unutrašnjost: to je prvi zahtev koji filozofija postavlja svom učeniku. Nije reč ni o čemu što je izvan tebe, već u tebi samom." Fihte

"Filozofija je univerzalna fenomenološka ontologija, koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja je kao analitika egzistencije tamo pričvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proističe i kuda se vraća." Martin Heidegger

"Lepo je po sebi i za sebe predmet umetnosti, a ne podražavanje prirode, koje je samo jedno prolazno i neslobodno podražavanje ideje". Hegel

"Da bi uopšte čovek spoznao ono bitno, da bi bitno postalo ens intentionale u kome čovek uzima bit u sebe, nužno je da izađe iz i nad sebe, da raskine granice svog takobitka i uzdigne se do biti stvari. Takvo na-davanje onom drugome jeste ljubav. I ta ljubav, slobodna od nagona, može voditi duh samo do onog bitnoga stvari, nikako do njihovog ovde i sada tubitka i takobitka." Max Scheler

"U području saznatljivog ideja dobra je ono poslednje i tek s mukom je možemo sagledati. Ali kada se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuđivanja nužno sledi da je ona uzrok svemu što je ispravno i lepo, da je u području vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u području umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um." Platon

"Kao što se Talesu, kada je, da bi motrio zvezde, upravio pogled nagore i pao u bunar, neka ljupka i dosetljiva tračka sluškinja narugala da bi hteo znati šta je na nebu, a da mu ono što je pred njim i pred njegovim nogama ostaje nepoznato. Sa istom ovom porugom još uvek se izlazi nakraj sa svima onima koji žive u filozofiji." Platon

"Umnost je svima zajednička-i kod svih umnih bića je potpuno ista. Ono što je u jednom umnom biću darovitost, to je i u svima. Međutim, uvideti nužnost, da se mišljenje ponovo misli, to ne leži u mehanizmu; za to je potrebno uzdizanje pomoću slobode do jedne sasvim druge oblasti koju ne posedujemo neposredno svojim postojanjem. Ako ta moć slobode već ne postoji i ako nije uvežbana, onda učenje o nauci ne postoji i ne može ništa da započne s čovekom." Johan Gotlib Fihte

"Duša ne zahvata ono istinito ako je pod vođstvom telesnih čula i tela, jer ona tada ostaje zapetljana u prednjem planu, a dovoljno često i u obmanama...Filozofiranje kao težnja ka uvidu u ono što jest i jeste čišćenje duše od onoga telesnog, navikavanje na čisto mišljenje. Filozofiranje je odvajanje duše od tela, sakupljanje, sabiranje duše iz njene rasutosti u čulnim opažanjima u Bitak-za-sebe u čistom mišljenju." Karl Hajnc Folkman Šluk

"Kakva se filozofija bira, zavisi, prema tome, od toga kakav je ko čovek; jer, filozofski sistem nije mrtav komad pokućstva koji bi se mogao odložiti ili prihvatiti kako nam je volja, nego je on oduhovljen dušom onog čoveka koji ga ima. Do idealizma se nikada neće uzdići od prirode trom ili duhovnim ropstvom, učevnim luksuzom i sujetom omlitaveo i iskrivljen karakter." Fihte

"Ukoliko gledam na svaku filosofiju kao na šifru, ja moram nužno da gledam i na vlastitu filosofiju kao na takvu šifru. Svaka filosofija stvara svoj vlastiti pojam, i ne postoji nikakav viši kriterijum iznad nje. Da bi znao šta je stvarno filosofija, moram je živeti. Ja je ne znam po definicji." Karl Jaspers

"Kao što nas je naše rođenje uvelo u čulni svet, tako će nas filozofija pravim ponovnim rođenjem uvesti u jedan novi, viši svet; ali ne obična, popularna filozofija već transcendentalna filozofija." Fihte

"Postoje dva sasvim različita načina mišljenja: prirodno ili prosto, kada čovek neposredno misli o predmetima; i transcendentalno-filozofsko, kada čovek s ciljem i svesno misli o samom mišljenju. Na onom prvom stanovištu stoje običan život i pojedinačne nauke, a na drugome-učenje o nauci ili takozvana filozofija." Fihte

"Misleći, filozofiranje teži da mišljenje postane iskustvo o samoj stvarnosti. Da bih dotle dospeo, ja ipak moram stalno i na svakom mestu da mislim a da u tom mišljenju kao takvom ne budem i stvarno. Putem privremenog pripremnog mišljenja saznajem ono što je više od samog mišljenja. Metodično objektivisanje ovog mišljenja jeste filozofija." Karl Jaspers

"Naučno saznanje stvari nije saznanje bića. Naučno saznanje je partikularno, usmereno na određene predmete, a ne na samo biće. Otuda nauka baš pomoću znanja filozofski prouzrokuje najodlučnije znanje o neznanju, naime o neznanju toga šta je samo biće." Karl Jaspers

"Treba se, dakle, baviti filozofijom ili se oprostiti od života i otići odavde, jer sve je ostalo golema besmislica i naklapanje." Aristotel

"U kontemplaciji, mi polazimo od ne-Ja i kroz njegovu veličinu šire se granice Ja; kroz beskonačnost univerzuma duh koji o njemu kontemplira i sam stiče udeo u beskonačnosti." Bertrand Russell

"Istinska filozofska kontemplacija nalazi zadovoljstvo u svakom širenju ne-Ja, u svemu što uvećava predmete kontemplacije a time i subjekt koji kontemplira. Sve što je u kontemplaciji privatno ili lično, sve što zavisi od navike, ličnog interesa ili želje iskrivljava predmet i tako narušava jedinstvo za kojim um teži." Bertrand Russell

"Što se razmišljanje češće i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni." Immanuel Kant

"Bitno-čovek (duhovno živo biće i mikrokosmos) jeste ono biće u kojem i kroz kojeg se događa najneposrednije bivanje boga. Čovek je pravac-ne stvar. Čovečji životni pravac bitno je istodobno i neprekidno bivanje boga čovekom, kao i čovekovo bivanje učestvovanja u bogu. Bog je samo čovek (duhovno živo biće) u velikom; čovek mali bog (antropomorfizam)." Max Scheler

"I upravo ono uza šta srce prianja, tu je za njega jezgro takozvane biti stvari. No ljubav spram vrednosnog bitka jeste kretanje koje ljubljeni predmet dovodi do mogućnosti pojavljivanja u horizontu vazda sve viših vrednosti, koja otvara duhovne oči za gledanje tog predmeta na pozadini celog hijerarhijskog sklopa vrednosti." Max Scheler

"Čovek će uzalud tražiti vezu između subjekta i objekta, ako ih odmah nije istinski shvatio u njihovoj sjedinjenosti. Zato je svaka filozofija, koja ne polazi od one tačke u kojoj su oni ujedinjeni, nužno plitka i nepotpuna, te ne može da objasni ono što treba da objasni, i prema tome, nije nikakva filozofija." Johan Gotlib Fihte

"Ljubav, a ne nagoni ili utilitarni interesi, ne volja za moći ili računajući racio, primarni je pokretač čoveka koji se uspeo sabrati u svoju duhovnu bit. Čovek koji je razvio i učvrstio svoje duhovne dispozicije i otvorio svetu i njegovom temelju svoje srce, nije više niti stvar s nekim snagama ili osobinama, niti samo biće vrste ili roda (homo naturalis). On je na neki način sve, svekoliki bitak." Max Scheler

"Bit filozofije je zapravo bez tla za svojstvenosti, i da bi se stiglo do nje, nužno je jurnuti a corps perdu." Hegel

"Duh se pokazuje tako siromašnim da, kako izgleda, čezne radi svoga okrepljenja kao putnik u peščanoj pustinji za jednim prostim gutljajem vode. Na onome u čemu je duh zadovoljan može se odmeriti veličina njegovog gubitka." Hegel

"Da ljudsko znanje uopšte treba da se iscrpe, znači da ono treba da se odredi bezuslovno i apsolutno, što čovek može da zna ne samo na sadašnjem stepenu svoje egzistencije, nego na svim njenim mogućim i zamislivim stepenima." Johan Gotlib Fihte

"Život instinktivnog čoveka, čoveka koji ne filozofira, zatvoren je u uzak krug njegovih privatnih interesa, a filozofska kontemplacija pomaže čoveku da se oslobodi iz tog zatvora, da ostvari, veliki i slobodan život. Put koji ka tome vodi suprotan je onom koji se obično uzima ili preporučuje." Bertrand Russell

"Pored toga što ukazuje na neslućene mogućnosti, vrednost filozofije-možda njena osnovna vrednost-je u veličini predmeta o kojima razmišlja, i u slobodi od uskih i ličnih ciljeva koja je plod tog razmišljanja." Bertrand Russell

"Ono što je apsolutno ne treba da se poima već da se oseća i neposredno opaža, reč o njemu treba da vode osećanje i neposredno opažanje i oni treba da se izraze a ne njegov pojam." Hegel

"Nezavisnost onoga ko filozofira leži u tome što on svoje misli ne zamišlja kao dogme da bi im se potčinio, nego što postaje gospodar svojih misli." Karl Jaspers

"Pošto predmet filozofije nije neposredan, njegov pojam i pojam same filozofije mogu se shvatiti samo unutar njih. Ovo, pak, znači da filozofija nastaje u poricanju neposrednosti ljudskog odnošenja prema bivstvujućem, ukoliko upravo ovu neposrednost kao takvu stavlja u pitanje." Hegel

"Čovek koji misli želi da se filozofiranjem uzdigne do jasnosti i pouzdanog kontinuiteta, što on već u sebi nosi i može biti. Filozofski treba pokazati samo put kojim se preko istine približava stvarnosti, kojim se uspeva da dokuči biće, koje je uvek prisutno, a koje, ipak, nikad nije i za sve očevidno." Karl Jaspers

"Filozofija, kao i sva druga proučavanja, teži prvenstveno ka spoznaji. Spoznaja ka kojoj ona teži jeste spoznaja koja daje jedinstvo i sistem korpusu (celokupnosti) nauka, i to takva koja rezultira iz kritičkog ispitivanja osnova naših uverenja, predrasuda i verovanja." Bertrand Russell

"Filozofija može da pokrene svakog čoveka, pa i dete, njena svesna obrada je zadatak koji se nikad ne završava i koji se stalno mora ponavljati, mada se uvek ispunjava kao savremena celina. Svest o ovom zadatku, ma u kom vidu, biće budna sve dok su ljudi-ljudi. Put filozofije je težak i dug; njime stvarno ide možda mali broj ljudi; ali njime treba svakako ići." Karl Jaspers

"Zadatak filozofiranja je da se otvorimo prema prostranstvu sveobuhvatnog-da se usudimo na komunikaciju posredstvom svake težnje prema istini u borbi koja se voli-da strpljivo i neprestano održavamo budnim um čak i pred onim što nam je strano i pred onim što nas izneverava-da nađemo put povratka ka stvarnosti kao svome domu." Karl Jaspers

"Filozofija je uvek moguća tek tamo gde podrhtava čvrsto zasnovana zemlja na kojoj gradimo kuću ljudske kulture, gde osnova koja nosi dosadašnje tubivstvovanje postaje upitna i gde užas prolaznosti protresa sve forme." Eugen Fink

"Skok u filozofiju, događa se kao ponovno-započinjanje-kretanja umirene transcendencije, kao izričito prevazilaženje " bivstvujućeg u celini " putem projekta ustrojstva bivstvovanja sveg bivstvujućeg, koji se filozofirajući vrši u ispitujućoj začuđenosti nad bivstvom." Eugen Fink

Citate odabrala - Olivera Olja Petković

Tumačenje natalne karte - Olja Petkovič