LJUBAV KAO TEMELJ NA KOJEM POČIVA BEZUSLOVNO (U JASPERSOVOJ FILOZOFIJI)

Smisao bezuslovnosti leži u odluci jedne egzistencije, odluci koja je prešla put jasne refleksije. Bezuslovnost izvire kao zahtev čoveku shvaćenom kao egzistencija slobode. Svi bezuslovni zahtevi imaju svoje korene u samom postojanju i nameću se kao zahtevi istinskog bića. Bezuslovno kao osnova delanja ukorenjeno je u samu bit postojanja na taj način što deluje i upravlja životnim putem kao nečujna i tiha odluka. Međutim, bezuslovnost čoveku nije data kao njegovo postojanje jer se za postojanje vezuju kategorije prostora i vremena, što nužno dovodi do uslovljenosti dok je bezuslovno naprotiv, vanvremensko. Tek kada u samorefleksiji čovek dođe do samosavlađivanja i pođe putem gde ne može doći do greške u pogledu bezuslovne odluke, tek tada je moguće da se bezuslovno ostvari. Na tom putu, bezuslovnost se otkriva tek na osnovu razlikovanja dobra i zla. Zlo predstavlja neograničeno predavanje čulnim nagonima gde čovekov život teče kao život životinje predajući se isključivo nagonskom delu svoje ličnosti i ostajući pritom u uslovljenom. Nasuprot tome, dobrim životom smatra se onakav život koji nikako ne odbacuje sreću i zadovoljstva ovog sveta, ali je uslovljava onim što je moralno važeće. To moralno važeće shvaćeno kao opšti princip moralno ispravnog postupanja predstavlja bezuslovno. Zlo izvire kao želja za razaranjem vođena mržnjom i nihilističkom pobudom da se uništi sve što ima neku vrednost. Dobro je naprotiv ljubav, ono je bezuslovno, a time i težnja ka ostvarenju onoga što se voli, da to što se voli postane stvarnost.

Dobro i zlo se razlikuju na dva nivoa: moralnom i metafizičkom. Na moralnom nivou odnos dobra i zla određuje se kao dužnost koja se suprotstavlja čulnim nagonima. Na tom nivou odnos je etički u pogledu ispravnosti motiva kojim se neko rukovodi gde čistota bezuslovnog stoji naspram nečistote. Nečistota se sastoji u neispravnim namerama kod delanja.

Na drugom nivou javlja se metafizički odnos dobra i zla gde se određuje suština motiva. Na ovom nivou razlikovanja primenjuju se kategorije ljubavi i mržnje gde se jedna javlja naspram druge. Kao što Jaspers kaže:" Ljubav teži ka biću, mržnja ka nebiću. Ljubav raste iz odnosa prema transcendenciji, odvajajući se od transcendencije, mržnja se srozava do egoizma. Ljubav deluje kao tiho građenje u svetu, mržnja kao gromka katastrofa koja briše biće u postojanju i uništava samo postojanje."

Čovekov život je život mogućnosti, a u tom mnoštvu mogućnosti javlja mu se zahtev za odlukom. Čovek može odabrati samo jedno ili samo drugo. On može slediti nagone ili dužnosti, on može delati čistotom svojih motiva i biti intendiran ljubavlju, ili živeti u izopačenosti vođen mržnjom. Tek bezuslovnost dobra poseduje snagu da motive prečisti i pokori želju za uništenjem koja je svojstvena mržnji. Ljubav kao temelj na kojem počiva bezuslovno predstavlja temelj ispravnih pobuda i temelj težnje usmerene ka istinskoj stvarnosti. Čovek vođen čistotom ljubavi usmerava se ka saznanju onoga što jeste, a ono što istinski jeste ne može sagledati bez ljubavi. Čovek se budi iz okvira uslovljenosti i konačnosti tek razlikovanjem dobra i zla. Kao što Jaspers kaže: " Biti čovek znači postajati čovekom."

Tumačenje natalne karte - Olja Petkovič