FILOZOFIJA - LJUBAV PREMA MUDROSTI

Početak filozofije i filozofskog mišljenja dogodio se na ostrvima Egeja još pre 2500 godina. Sam oblik filozofskog mišljenja oduvek je pratio jedan kritički karakter i na tome se i zasniva čitava istorija filozofije. Upravo ova kritičnost mišljenja filozofiju izdvaja od svih nauka i svrstava je u jedno drugačije znanje u kome se svako definisano naučno znanje može dovesti u pitanje i gde su sama pitanja važnija od dobijenih odgovora. Filozofija se bitno razlikuje od svake nauke po tome što se ne zaustavlja kod proučavanja bivstvujućeg kao takvog kao što je to slučaj u svim pojedinačnim naukama već nastoji da razotkrije smisao bivstvovanja uopšte, naime, samo Biće koje za posebne nauke ostaje uvek skriveno. Filozofija u odnosu na nauke postavlja korenitija pitanja i nastoji da razotkrije dublji smisao koji se krije ispod površine vidljivog, tako da filozofija u određenom pogledu nadilazi nauku i predstavlja jednu vrstu metaznanja. Filozofija nastoji da istraži i otkrije metafizički temelj nauka. Filozofsko mišljenje je dakle, specifično po tome što pretenduje na to da bude sinteza različitih metoda mišljenja u svom beskonačnom prostoru svih raspoloživih mogućnosti. Edmund Husserl je u svom delu: "Ideja fenomenologije" o filozofiji napisao: "Filozofija se nalazi u jednoj novoj dimenziji u poređenju sa svakim prirodnim saznanjem, i toj novoj dimenziji, makar ona kako se to slikovito kaže, i imala suštinske veze sa starim dimenzijama odgovara jedan novi, u osnovi novi metod koji je suprotan prirodnom. Ko to poriče, taj nije razumeo celu problematiku svojstvenu kritici saznanja, a time nije razumeo ni šta filozofija zapravo hoće i treba, i šta njoj podaruje svojstvenost i svojevlasnost u poređenju sa svim prirodnim saznanjem i naukom."

Filozofija se ne može okarakterisati kao neko delanje koje započinje neposredno poput nauke, već filozofija započinje tako što stupa u genezu svoje biti i time što trancendira naučno mišljenje. Filozofija zapravo započinje tako što rađa sebe i svoju bit. Filozofija je odraz zrelosti ljudskog uma koji živi nepomućen bivstvujućim kao takvim i koji ne živi u ontološkoj indiferenciji poput svih onih koji žive samo u nauci već je okrenut ka proučavanju samog Bivstva i vrši prelaz sa ontičke na ontološku istinu. Filozofija se dakle, ne može odrediti kao nauka jer bi takva odrednica nužno ograničila filozofiju i njene beskonačne mogućnosti. Nauke proklamuju nepotrebnost dubljeg ispitivanja onog samorazumljivog tj istraživanje samog Bivstva dok naivnost nivelisanog shvatanja bivstvovanja nikako ne doprinosi rasvetljavanju Bivstva i samog pitanja šta ono jeste, već naprotiv guši svako propitivanje.Odrediti šta filozofija jeste i koji je njen predmet, sam je filozofski zadatak i filozofsko pitanje, jer filozofija predstavlja duhovni pokret gde se svaki dobijeni odgovor na postavljeno pitanje ponovo preobražava u novo pitanje i gde je svaki konačni i definitivni rezultat znanja nemoguć. Filozofija anticipira samu sebe i potrebno je da je onaj ko ljubi i traži mudrost sam filozofirajući prepozna u svom izvornom filozofskom mišljenju.

Bertrand Russell je u svom delu "Problemi filozofije" napisao: "Filozofija kao i sva druga proučavanja, teži prvenstveno ka spoznaji. Spoznaja ka kojoj ona teži jeste spoznaja koja daje jedinstvo i sistem korpusu (celokupnosti) nauka, i to takva koja rezultira iz kritičkog ispitivanja osnova naših uverenja, predrasuda i verovanja."

Naučno saznanje stvari je ograničeno iz razloga što usmerava svoju pažnju na određeni predmet i na ono što je partikularno, dok se malo zanima za ono što je u svim određenim predmetima jedinstveno i što ih spaja u ono što je sveobuhvatno, dakle, u Biće samo, u njihovu pravu suštinu. U filozofiji postoji tendencija da se ispita i shvati prava suština stvarnosti, pitanje o smislu bića, pitanje o istini i o čovekovom položaju u svetu. Ono što je takođe bitno reći je i to da mi u filozofiji nikako ne odbacujemo nauku i naučno mišljenje kao što je i nauka nemoćna bez filozofije. Filozofija i nauka treba da se dopunjuju i da ostvare jedinstvo. U filozofiji je, međutim, za razliku od nauke uvek prisutno jedno drugačije mišljenje, mišljenje koje se tiče celokupnog čovekovog bića koje ga preobražava i koje ga budi. Ničeov Zaratustra kaže: "Ako sam kada veselo klicao: nestade kopna - sad su mi pali zadnji okovi - oko mene vri bezgraničnost, daleko ispred mene blista se prostor i vreme..."

Filozofija, dakle, ukazuje na skrivene mogućnosti saznanja i proširuje našu zamisao o onome što bi moglo da bude. Karl Jaspers je u svom delu "Filozofija egzistencije" napisao da je: "Zadatak filozofije sagledati stvarnost u njenom poreklu i zahvatiti je na onaj način na koji se, misleći, sam sobom bavim - u unutrašnjem delanju." O razlici između naučnog i filozofskog mišljenja Jaspers kaže: "Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se naučna saznanja tiču pojedinih predmeta za koje ni u kom slučaju ne mora svako da zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bića koja se tiče čoveka kao čoveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje naučno saznanje."

Predmet filozofije je teško odrediti jer su pojedinačni predmeti proučavanja pripali nauci tj. nauke su se izdvojile iz okrilja filozofije koja je u početku bila majka svih nauka tako da samo ona pitanja na koja nauka ne može dati pouzdane odgovore čine ostatak koji nazivamo filozofijom. Zapravo, sve poznate stvari oko nas pa čak i one najobičnije u svakodnevnom životu mogu postati predmet filozofije ako se o njima pitamo na jedan drugačiji i dublji način i u jednom za nauke nepoznatom svetlu. Filozofija u stvari predstavlja stavljanje u pitanje našeg prirodnog gledanja na svet i, kao što Hegel kaže, ona je "obrnuti svet". Ona zahteva kritičnost našeg promišljajućeg uma u potrazi za sigurnim i skrivenim znanjem. Filozofija predstavlja naziranje jednog skrivenog znanja o Biću i to je naš lični unutrašnji projekt u pravcu ovog nepoznatog znanja koje privlači svako radoznalo biće koje je obuzeo nemir. Hegel je napisao: "Filozofija je po svojoj prirodi nešto ezoterično, pa sama po sebi niti je privlačna za svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija što je upravo suprotstavljena razumu, a time još više zdravom ljudskom razumu, pod čim se podrazumeva prostorna i vremenska ograničenost jednog pokolenja ljudi: u odnosu na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet."

Vrednost filozofije se sastoji u veličini predmeta o kojima kontemplira i nalazi se isključivo među onim dobrima koja obogaćuju čovekov unutrašnji duhovni život. Čoveku filozofija pomaže da u svom unutrašnjem delanju uzdiže sebe i svoju egzistenciju na jedan viši nivo kada on postaje svesniji svoje povezanosti sa univerzumom i želi ostvariti veće jedinstvo sa njim. Russell o vrednosti filozofije kaže da: "Filozofiju treba izučavati ne zbog nekih konačnih odgovora na pitanja koja postavlja, već upravo zbog samih pitanja jer ona smanjuju dogmatsku sigurnost koja zatvara duh za spekulaciju, ali pre svega zato što veličina univerzuma o kojoj filozofija kontemplira čini i duh velikim i sposobnim za to jedinstvo sa univerzumom, koje čini njegovo najviše duhovno dobro."

Tumačenje natalne karte - Olja Petkovič